Dejan Cvetković, generalni direktor Microsoft softvera za Srbiju i Crnu Goru, je objavio interesantan tekst u dnevnim novinama Danas. Naime, on je napisao veliki broj neistina o slobodnom softveru i softveru otvorenog koda (kao i otvorene standarde i ostalo). Da vidimo šta je napisano…
(Napomena: pasusi u kurzivu su delovi originalnog teksta iz novina)
“Otvoreni standardi, otvoreni kod, otvorena arhitektura – sve to zvuči tako pozitivno, tako slično, tako…otvoreno. Ko ne bi poželeo da radi baš sa takvim IT sistemom koji je mnogo bolji od zatvorenog. Prvo iznenađenje krije se u činjenici da je pravi kontrast na tržištu danas između različitih vrsta otvorenog, a ne između otvorenog i zatvorenog. A zašto je danas sve na IT tržištu otvoreno? Zato što želimo da imamo veću kontrolu, želimo da sarađujemo sa drugima na razvoju naših sistema i želimo bolji uvid i razmenu podataka. Ali, to ne znači haos, već nastajanje da sazna šta je u osnovi programa koji se koriste. Tako ga bolje poznajete, bolje koristite i više učite o njegovim (a i svojim) sposobnostima. To zvuči kao velika sloboda, ali krije i veliku opasnost. Metafore iz sveta automobilske industrije svojevremeno su bile veoma popularne u IT novinarstvu, a sećam se nekih u kojima je Majkrosoft prošao ne baš slavno. Pa da probamo ponovo – zamislite da svaki put kad otvorite haubu svog automobila i dotaknete neki njegov deo, doživite da se taj deo promeni ili, čak, nestane. Ili, još gore, želite da prekontrolišete kočnice, ali pritisnete pogrešno dugme, i one potpuno nestanu, ali i dalje izgleda kao da su tu. Možda bi to bilo po malo opasno?”
Da li sam jedini kome kraj zvuči pomalo suludo? Dakle, otvoreni sistem je nekako i zamaskiran, te izaziva nagle i česte promene. Možda grešim, ali to je moj zaključak na osnovu napisanog. Prateći tu logiku, do sada bi moj (a verovatno i milioni drugih računara) bio u skroz neupotrebljivom stanju. Da li je tako? Kucam ovaj post, dakle nije. Radi li Google? Hmm, radi… Izgleda da je sve u redu i sa njihovim mašinama. Pošto je pisano u biznis delu novina, da vidimo šta firme imaju od otvorenog softvera. Brzi pogled na podatak o trenutno najstabilnijim hosting kompanijama nam pokazuje da čak sedam od deset koriste softver otvorenog koda za servere. Ako pogledamo istraživanje iz novembra ove godine, web serveri otvorenog koda drže oko 50% tržišta. Naleteo sam pre nekog vremena na zanimljiv post Svi koriste Linux (na engleskom), gde su ukratko navedene neke od većih firmi koje, za neku svrhu, koriste softver otvorenog koda. Da nastavimo…
“Kod otvorenog sistema sve je otvoreno i pristupačno: kad jednom otvorite sva vrata i u svom sistemu, morate dobro da pazite gde se šta ostavljate. To je kao da ste skinuli vrata sa svog stana i na dovratak stavili malu priručnu mapu koja kaže gde su šrafcigeri, gde je novac, gde je kupatilo, a gde “ladno” pivo, jer vam povremeno u kuću navraćaju neki majstori koji bi nešto da poprave. Da, ali ko još može da navrati? Sigurnost? Zaboravite na sigurnost, bitno je da je otvoreno.”
Uh, uh… Da li je baš tako?… A zašto? Jednostavno. Lepota otvorenog koda, naspram zatvornog, je baš ta otvorenost – svi mogu da vide kod. Svi mogu da uđu “pod haubu”, i da vide šta se dešava. Više očiju ima priliku da vidi i da radi na kodu, te samim tim da doprinese sigurnosti i stabilnosti. To što je otvoren ne znači da svaka promena bude prihvaćena. Svaki projekat ima tim koji dobro proveri neki doprinos sa strane, pre nego što se spoji sa glavnim delom koda. Ako je nešto slučajno prošlo, biće brzo ispravljeno baš zbog svih uprtih pogleda.
“Takođe, kad nema nekih pravila, kad nema standarda koji zacrtavaju kako se treba ponašati u ovakvoj situaciji, onda su jedini pravi eksperti oni koji su taj sistem postavili. A oni onda mogu da biraju koliko će vam naplatiti da ga i dalje održavaju za vas. Jer drugih nema. Vratimo se na čas u automobilsku industriju: zamislite da vaša omiljena fabrika automobila proizvodi samo motore i volane, a da sve druge delove auta po volji ugrađuje vaš automehaničar Ljubinko, koji ih kompletira i završava za vas. Zamislite dalje da je vaš automobil dovršio uz pomoć tri budilnika i pola kilograma retke vrste amazonske šljive. Koji drugi majstor će umeti da ga popravlja? I koliku će moć nad vama imati vaš majstor? A da ne pominjem uvoznike retkih amazonskih šljiva.”
Ok, zamislimo za čas da je naš automobil dovršio automehaničar Ljubinko. Mi tačno znamo kako je on dovršio auto, te možemo naći nekog drugog automehaničara, koji može da pogleda šta je radio Ljubinko. Drugi mehaničar može da nam pomogne kad dođe do problema. Ako je dobar mehaničar, verujem da će videti šta je neko pre njega radio 
. I u programiranju: ako je kod uredno pisan i održavan, većina programera bi trebalo da bude u stanju da shvati šta se program radi nakon čitanja koda.
Da posetimo Miladinka. Miladinko nam je sastavio ceo automobil. Takođe nas je obavestio da jedino on može da nam servisira auto. Isto tako, imamo zabranu da zavirimo ispod haube. A ako hoćete neku izmenu na automobilu, nadajte se da će ona odgovarati Miladinku i da će se on složiti da je odradi za vas.
“Otvoreni standard je neka druga vrsta otvorenosti, izbalansirana da vam da slobodu da znate i razvijate, ali i da ograniči opasnosti i cene otvorenog sistema. Otvoreni standard podrazumeva da znate detalje, ali ih ne smete menjati i to omogućava svima da ga koriste. Drugim rečima, razmenjujete sa svima ključna znanja o tome kako se najbolje može sa vašim sistemom sarađivati, raditi i komunicirati, ali im ne dajete šansu da u njega uđu i menjaju ga, kontrolišu ili zloupotrebljavalju. Otvoreni kod, s druge strane, podrazumeva da svako može da ga menja.”
Ovde je opet pogrešno shvaćena suština otvorenog koda. Svako može da ga menja i da izmenjeni program dalje distribuira i koristi. Ali to pravo ne znači da neko može da uđe u vaš računar i da vam izmeni delove vašeg koda. Da koristimo paralelu sa automobilima: ne može svaki stranac da upadne ispod vaše haube i da tek tako vršlja po motoru. Stoji da su neki u mogućnosti da to urade. Zato se kola i obezbeđuju na ovaj ili onaj način. Da li biste se sigurnije osećali kada znate da je na bezbednosti vašeg automobila radilo puno ljudi širom sveta ili neka zatvorena grupica?
“Ove i obične teme provociraju snažne jake emotivne reakcije kod učesnika na IT sceni; svi imaju svoj omiljeni modus i oblik rada, i sve te emocije vam kažu koliko se ljudi lako i duboko vezuju za jednostvane ideje – ideje otvorenosti i saradnje, ideje najboljeg mogućeg iskorišćenja onoga na čemu rade, ali je paradoks u tome da upravo sistem koji je formulisaniji, čvršći i zaokruženiji ima više šanse da im to pruži. To najbolje dokazuju veliki i moćni sistemi širom sveta, neki koji servisraju najveće gradove na svetu – a svakim danom ih je sve više. Oni su probali da primene suprotnu logiku i od nje su odustali na veliki i posramljujući način, shvativši da je taj eksperiment zanimljiv, ali da oni moraju da budu iskreni i realni prema svojim potrebama.”
Verovatno su neki odustali, ali nemojmo zanemariti veliki broj vlada i državnih institucija koje su našle otvorena rešenja pristupačnijim i boljim. Podsetimo se izveštaja britanske vlade o isplativosti softvera otvorenog koda iz 2004. godine. Tu je i zanimljiv tekst britanske vlade o softveru otvorenog koda. Još jedan državni dokument o isplativosti korišćenja softtvera otvorenog koda bi mogao biti zanimljiv. Na kraju se nalaze linkovi ka izveštajima još nekoliko vlada, pa bih preporučio da pogledate.
“I nije ovde reč o pobedi Majkrosofta nad Luniksom, niti o pobedi Luniksa nad Majkrosoftom, koliko o pobedi korisnika nad svojim iluzijama i parcijalnim vizijama.”
Kako neko može biti ozbiljno shvaćen kada koristi imena poput Luniks? Baš kao i osobe koje misle da će nešto učiniti nazivajući Microsoft Microshit ili M$…
“Zagovornici OSS ponekad iskreno, ali i veoma pogrešno, sugerišu jednu suptilnu zamenu teza, po kojoj otvorenost znači slobodu, a slobode nikad dosta. Da, teško je ne složiti se da je sloboda poželjna, i da svi volimo da je ima dovoljno. Ali, ova rotacija poruka ima bar dve greške. Nije otvorenost apsolutno identifikovana slobodom, niti to ikad u relanom svetu tvrdimo. Ponekad želimo da budemo sigurni i “zatvoreni” u svojim domovima, sistemima i izborima, da bismo imali slobodu da u njima uživamo, radimo i gradimo po svojoj meri.”
Dakle, zatvorimo se u svoje domove. Promenimo koji komad nameštaja, ili možda boju zidova. Ali, ako hoćete neku veću izmenu, pozovite one majstore koji su vam kuću napravili. Jedino oni smeju da menjaju. Takođe, nadajte se da će im se dopasti ideja, jer je njihova ključna reč. I budite spremni da igrate po njihovim uslovima…
“Ali, tezu da je sloboda dobra, a apsolutna sloboda apsolutno dobra, doživela je krah. Jer, sloboda je kao i svaki drugi element konteksta – vredi tačno onoliko koliko i stvar za koju smo je primenili. Otvorenost isto tako. I jedno i drugo se mogu zloupotrebiti, a na nama je da modulišemo koliko nam je čega kao društvu potrebno. IT scena? Isto tako.”
Tačno. Da proširimo, sve se može zloupotrebiti. Doduše, verujem da je otvoreno manje podložno zloupotrebi od zatvorenog… Više očiju je uprto u dešavanja.
Zaista sam razočaran da je ovakav, nekvalitetan tekst prošao u novinama Danas. Očekivao sam više…
Powered by ScribeFire.
…
